SRBIJA U GEOSTRATEŠKOM NADMETANJU NA BALKANU

24 07 2017

Pritisnuta sa obe strane Srbija sve teže balansira između dve stolice

1.
Ubedljiva pobeda Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, formiranje nove vlade, reakcije opozicije, bledi pokušaj iniciranja pokreta otpora “diktaturi”… zakruzili su sliku o stvarnim potencijalima srbijanskog društva za suštinske promene i reforme.

Ceremonija i manifestacije koje su pratile inauguraciju predsednika Republike iznele su na površinu novu vladajuću elitu Srbije. Srpska napredna stranka (SNS) je tokom poslednjih pet godina uspostavila vlast na svim nivoima u zemlji – od opštinskog do republičkog. To je poslednji talas revolucije odozdo koji je definitivno etablirao novu, vladajuću političku klasu Srbije.

Taj populistički narodnjački pokret je razvlastio građanski sloj koji je svojim nacionalizmom i oportunizmom propustio priliku da Srbiju pozicionira na evropskoj opciji. Sadašnje lice “evropske Srbije” je Aleksandar Vučić, uz sve sporne i do kraja nedefinisane politike kojima se svetu predstavlja kao reformator i pokretač promena…

2.

Pritisnuta sa obe strane Srbija sve teže balansira između dve stolice. Neutralnost na koju se formalno poziva i kojom se ponosi postepeno postaje sve veći teret, a stolice sve klimavije. U aktuelnim geopolitičkim nadmetanjima velikih sila na Balkanu bilo bi neophodno da Srbija neupitno pokaže svoju evropsku orijentaciju i da sve potencijale društva usmeri u tom pravcu. Srpski nacionalisti oko predsednika Vučića smatraju da bez Rusije ne može da se odbrani Kosovo i Republika Srpska. Oni smatraju da je kolaboracija sa Zapadom neophodna, kako bi se kupilo vreme s nadom da će se pojaviti spasonosni izlaz.

Nacionalisti smatraju da jedino Rusija može da spreči stvaranje antisrpskog poretka na Balkanu, dok na ekonomskom i vojnom planu ne očekuju mnogo, kako zbog ekonomske situacije same Rusije, tako i zbog geografske udaljenosti Srbije od Rusije.

EU želi zadržati svoj uticaj u regionu gde se već “sukobljavaju rivalske velike sile“, ali zato mora biti mnogo aktivnija u podsticanju regionalne saradnje na liniji zaključaka usvojenih u Trstu početkom jula. Takođe treba ubrzano tražiti formulu za priključivanje Zapadnog Balkana već u ovoj fazi.

Rusija je već povukla prvi potez tako što je očigledno stala iza odluke Milorada Dodika da minira regionalni infrastrukturalni projekt.

SAD su zainteresovani pre svega za bezbednosna pitanja, jer se Zapadni Balkan (posebno Kosovo i Makedonija) smatra važnom geostrateškom tačkom koja povezuje južno krilo NATO sa Bliskim istokom.

Izvor: Helsinki.org.rs / Bilten

Advertisements

Akcije

Information

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s




%d bloggers like this: