Ovo je pet opcija za Kosovo, a druga je UBEDLJIVO NAJGORA ZA SRBE

23 07 2017


Protest na Kosovu (Arhiva), Foto: VALDRIN XHEMAJ / EPA

Ako do 7. avgusta na Kosovu ne bude formirana nova vlada, južna srpska pokrajina će ponovo na izbore. Iako lider Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i kandidat za premijera Ramuš Haradinaj već neko vreme tvrdi da ima većinu za formiranje vlade, on još zvanično nije dobio mandat za njen sastav.

Da postoje izvesni problemi svedoči i to što konstitutivna sednica kosovskog parlamenta još nije ni zakazana, a rokovi polako teku. Kako pišu prištinski mediji, postoji mogućnost da ona bude održana 27. jula jer je, navodno, veliki broj poslanika na godišnjem odmoru.

Do tada će se možda, a možda i ne, znati izvesnije ko će činiti skupštinsku većinu, a time Vladu Kosova.

Do sada je jedino lider ABK Ramuš Haradinaj izašao u javnost sa informacijom da ima većinu. Isto to je rekao i aktuelni predsednik Kosova i Haradinajev koalicioni partner Hašim Tači, ali mu još nije ponudio mandat za sastav nove vlade.

Opcija 1: “Ratna koalicija” u problemu

Njihovoj, takozvanoj “ratnoj koaliciji”, iako je osvojila najviše mandata (39), ipak nedostaje poprilično za skupštinsku većinu (minimum 61 poslanik).

To znači da će morati da se osloni na još neku stranku, ili manjinske liste, kako bi “namakli” potreban broj poslanika. Na koga “ratna koalicija” računa, nije do kraja jasno, jer su Haradinaja do sada za razgovore odbile drugo i treće plasirane stranke, odnosno Pokret “Samoopredeljenje” (32) i koalicija na čijem je čelu DSK Ise Mustafe (29).

Srpska lista (9) se još nije izjasnila da li bi podržala Haradinaja jer, kako kaže, član Predsedništva Srpske liste Slavko Simić, “strpljivo čekaju rasplet postizbornih kalkulacija političkih partija kosovskih Albanaca”.

– Nismo ni sa kim razgovarali, jer se još zvanično ne zna ni ime mandatara za sastav nove kosovske vlade. Pratimo dešavanja na KiM jer je veoma važno da sagledamo političke pozicije svih političkih partija i njihove realne mogućnosti oko formiranja buduće Vlade Kosova – kazao je Simić.

Ni preostali manjinski poslanici (11), sve i da podrže Haradinaja, nisu dovoljni za većinu.

Ako misli da je formira, Haradinaj će, pored Srpske liste i ostalih manjinskih stranaka, morati da obezbedi podršku još nekog poslanika, po svoj prilici iz redova onih koji su rekli da sa njim neće da razgovaraju, jer je u suprotnom neće imati.

U ovoj varijanti, Srbi bi mogli dobro da “istrguju” jer će opstanak vlade direktno zavisiti od njih.

Opcija 2: “Samoopredeljenje” dovoljno za većinu

Druga varijanta jeste da “ratnu koaliciju” podrži Pokret “Samoopredeljenje”, pa bi u tom slučaju većina bila zagarantovana.

Ako bi se to desilo, više im niko ne bi trebao, tako da bi DSK i sve manjine ostale u opoziciji. Međutim, “Samoopredeljenje”, za sada, sa Haradinajem ne želi da razgovara.

Kada su u pitanju Srbi, ova opcija bila bi ubedljivo najgora za njih, jer se pre svega radikalno “Samoopredeljenje” protivi formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), zalažu se za stvaranje “velike Albanije”, prekid dijaloga Beograda i Prištine, tako da je veliko pitanje kakav bi odnos imali prema Srbima.

Opcija 3: DSK i “Samoopredeljenje” – čudan spoj

Ako budu želele da zaobiđu Tačija i Haradninaja, DSK i “Samoopredeljenje” mogli bi da formiraju minimalnu većinu od 61 poslanika.

Međutim, diskutabilno je da li ove stranke uopšte mogu da nađu zajednički jezik, s obzirom na radikalne stavove i ponašanje “Samoopredeljenja” i miran i liberalan DSK.

Međutim, čak i ako se to desi, uz podršku manjinskih stranaka, skupštinska većina bi mogla da bude komotna. Srpska lista je u proteklom mandatu sarađivala sa DSK, tako da joj ovaj partner ne bi bio nepoznanica, ali je pitanje kako bi se pomirili njeni i stavovi radikalnog “Samoopredeljenja”. Upravo to može biti problem za podršku ovoj “kombinaciji”.

Opcija 4: Stari “igrači” ponovo zajedno

Takođe je malo verovatna opcija da koalicije oko DPK Hašima Tačija i DSK Ise Mustafe formiraju većinu, iako bi sa brojem poslanika kojima raspolažu mogli da je imaju.

Prvi i osnovni razlog za to je taj što je DPK izašao iz Mustafine vlade, praktično je srušio, što je i bio povod za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna na KiM.

Srbi sa Kosova su učestvovali u Vladi koju su činile ove dve stranke, ali su je isto tako jedno vreme bojkotovali zbog Trepče, Vojske Kosova…

Opcija 5: Novi izbori

Nakon što je Centralna izborna komisija Kosova (CIK) 8. jula potvrdila izborne rezultate, konstitutivna sednica kosovske skupštine treba da bude održana najkasnije 30 dana od potvrđivanja rezultata, tačnije najkasnije do 7. avgusta.

Nakon konstitutivne sednice predsednik Kosova Hašim Tači dužan je da odredi mandatara za sastav nove Vlade. Ukoliko on ne dobije većinu, predsednik u roku od 10 dana imenuje drugog kandidata, posle čega se procedura ponavlja. Ukoliko se ni tada ne izabere Vlada, onda se raspisuju novi izbori.

Srbi sa KiM ne bi imali većih problema ni ako ih bude, jer imaju zagaranovana mesta u parlamentu. Međutim, pitanje je kakav bi bio raspored snaga albanskih partija nakon ponovljenih izbora, od čega bi zavisila i mogućnost bilo kakvih daljih dogovora.

 

Izvor: Blic.rs,
Lana Gedošević

Advertisements

Akcije

Information

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s




%d bloggers like this: