Vučić u Vašingtonu: Rusko pitanje u prvom planu

17 07 2017

Aleksandar Vučić,  EPA/ANDREJ CUKIC

Aleksandar Vučić je u prvoj zvaničnoj poseti Vašingtonu od kako je krajem maja preuzeo dužnost predsednika Srbije i to će biti njegov prvi susret sa novom administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.

Određeni pozitivni tonovi u vezi sa budućom saradnjom preovladavaće tokom susreta Vučića sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država Majkom Pensom, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.

Ali postoji i nekoliko otvorenih pitanja koja će sigurno biti na dnevnom redu, kaže ona, a to su sudski epilozi napada na američku ambasadu i ubistva američkih državljana braće Bitići.

Uoči samog polaska predsednika Srbije u SAD stigla je vest da je Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio meru kojom traži od Ministarstva odbrane SAD izveštaje o rusko–srpskoj vojnoj saradnji.

To je saopštio visoki član Komiteta za spoljna pitanja Predstavničkog doma Eliot Endžel dodajući da je reč o meri usvojenoj kao deo Zakona o nacionalnoj odbrani za 2018. godinu.

Ističući da je Moskva nedavno poklonila Beogradu oružje vredno 600 miliona dolara – pri čemu šest borbenih aviona Mig-29, trideset tenkova T-72 i još toliko oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2 – ovaj kongresmen iz države Njujork napomenuo je da Srbija sada traži ruske sisteme protivvazdušne odbrane S-300.

„Iskreno, sve me više brinu izbori koje Beograd pravi kad je reč o vojnim i bezbednosnim pitanjima. Zato sam i napisao amandman”, rekao je Endžel.

Moskva nedavno poklonila Beogradu oružje vredno 600 miliona dolara – pri čemu šest borbenih aviona Mig-29

Analitičarka Aleksandra Joksimović ukazuje da je odnos SAD i Rusije dominantna tema u američkom političkom životu, kao i da u tamošnjem društvu vlada nepoverenje kada su ti odnosi u pitanju.

„Dakle, u trenutku kada takva vrsta nepoverenja raste, posmatraju se vrlo pomno svi odnosi različitih partnera sa Rusijom, pa tako i sve ono što se dešava u regionu Zapadnog Balkana“, ukazuje Joksimović.

Srbija, podseća, u vojnom smislu ima daleko razvijeniji odnos sa NATO nego sa Rusijom. Ipak – „imajući u vidu upravo stepen nepoverenja, veoma važno je da se ne načini nikakav korak koji bi našim partnerima pomerio taj diskurs Srbije o neutralnosti u vojnom smislu“.

Zbog svega toga, zaključuje Joksimović, ono što će interesovati američke partnere jeste upravo uticaj drugih aktera u regionu.

„Očekujem i da ovo bude jedna od tema, dakle koliko su snažni uticaji drugih aktera u regionu. Podsetiću da je tokom svog nedavnog boravka u Srbiji senator (Džon) Mekejn rekao da je zahvalan Vučiću na tome što odoleva pritiscima Rusije“, rekla je Joksimović za RSE.

Ovo bi mogla da bude tema za američku stranu tim pre što je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu dva dana pred Vučićev odlazak u Vašington saopštila i da njeni predstavnici nisu videli u Ruskom humanitarnom centru u Nišu ništa što bi ukazivalo na potrebu da taj Centar dobije diplomatski status.

Moskva već nekoliko godina zahteva da se status ruskih državljana angažovanih u centru u Nišu izjednači sa statusom pripadnika NATO u Srbiji koji, prema sporazumu Srbije sa NATO iz 2016. predviđa, između ostalog, slobodu kretanja i diplomatski imunitet svim pripadnicima NATO u Srbiji.

Predstavnici ambasade SAD nisu videli u Ruskom humanitarnom centru u Nišu ništa što bi ukazivalo na potrebu da taj Centar dobije diplomatski status

Poseta Sjedinjenim Američkim Državama je prva značajnija bilateralna poseta od kako je Aleksandar Vučić izabran za predsednika i prvi susret sa novom administracijom od kako je Donald Tramp preuzeo dužnost.

“To je veoma važna poseta i mislim da ćemo imati dobre rezultate u okviru bilateralnih odnosa”, rekao je Vučić nedavno.

Sjedinjene Američke Države su pokazale u prethodnom periodu da u regionu Zapadnog Balkana i dalje presudno utiču na političke događaje i dinamiku, kaže Joksimović.

„Kriza u Makedoniji je zapravo pokazala da je Evropska unija na određen način izgubila instrumente uticaja na politička dešavanja. Tek dolaskom zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Hojt Jia u Skoplje došlo je do razrešenja kriza“,navodi Joksimović.

Ona takođe napominje da u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, iako SAD ne učestvuju direktno u pregovaračkom procesu, zapravo je „četvrta stolica konstantno prisutna jer oni imaju mogućnost uticaja na sve aktere u ovom procesu.“

Među otvorenim pitanjima koje će američka strana sasvim sigurno pokrenuti su svakako i insistiranje na sudskom epilogu napada na američku ambasadu u Beogradu 2008. godine i ubistva trojice braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, tokom sukoba na Kosovu 1999. godine.

Porodica Bitići tražila je preko svog pravnog zastupnika od drugog čoveka SAD Majka Pensa da od Aleksandra Vučića zahteva distanciranje od ratnih kriminalaca i reši slučaj ubistva američkih državljana albanskog porekla Iljira, Mehmeda i Argona Bitićija.

Pravin Madhiradžu, pravni zastupnik porodice Bitići, izjavio je za BIRN da želi da se Pens po ovoj temi obrati Vučiću direktno, kako bi „se osiguralo da obećanja data američkim zvaničnicima poštuju više od onih koja štite Gorana Radosavljevića“.

Iljir, Mehmed i Argon Bitići, američki državljani albanskog porekla, ubijeni su tokom sukoba na Kosovu 1999. godine

Porodica Bitići veruje da je Radosavljević, bivši komandant specijalne policije i centra za obuku u Petrovom selu, gde su braća Bitići bili zatočeni pre nego što su ubijeni, glavni osumnjičeni u tom slučaju. Radosavljević je u penziji, ali je ostao aktivan u političkom životu kao član izvršnog odbora Vučićeve Srpske napredne stranke.

Radosavljević, koji je ispitivan o smrti braće Bitići, negirao je bilo kakvo učešće u zločinu.

Podsetimo, braća Bitići ubijeni su nakon hapšenja i izdržane kazne zbog ilegalnog prelaska neobeležene granice, kada su iz zatvora u Prokuplju odvedeni u Nastavni centar MUP-a u Petrovom selu. Njihova tela pronađena su u masovnoj grobnici.

Kada je reč o paljenju američke ambasade Radiju Slobodna Evropa je 11. jula u Višem sudu u Beogradu potvrđen prijem optužnice Višeg tužilaštva protiv pet policijskih službenika koji su komandovali policijom 21. februara 2008. godine, kada je, nakon mitinga održanog pod imenom “Kosovo je Srbija”, zapaljena ambasada Sjedinjenih Američkih Država.

Među temama koje će naći na stolu u razgovoru Pensa i Vučića nikako ne treba zaboraviti ni ekonomiju, takođe navodi Aleksandra Joksimović.

Vučić je poslednji put boravio u Americi u zvaničnoj poseti 2015. godine, kada je imao niz susreta sa američkim zvaničnicima i predstavnicima najvećih kompanija. U junu 2016. otkazao je ranije dogovorene susrete sa visokim američkim zvaničnicima povodom odlaska u SAD prvim direktnim letom Er Srbije na relaciji Beograd-Njujork, kao i posetu Briselu. Tada je izjavio da nema nikakvih suštinskih ili strateških nesporazuma već drugačijih viđenja i shvatanja po određenim pitanjima.

„Srbija želi najbolje moguće odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i verujem da će ih imati“, poručio je tada Vučić.

Izvor: Slobodnaevropa.org

Advertisements

Akcije

Information

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s




%d bloggers like this: