Čija je BIA?

16 07 2017


Da li će Vučić ispuniti obećanje i dati ostavku na mesto šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti

Tema najnovijeg Mostu Radija Slobodna Evropa bila je BIA – Bezbednosno-informativna agencija Srbije. Sagovornici su bili Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, i advokat Božo Prelević, koji je nakon Petog oktobra bio ministar policije u prelaznoj vladi Srbije. Bilo je reči o tome koje su nadležnosti te agencije, da li se ona oslobodila Miloševićevih kadrova, na koji načinAleksandar Vučić kontroliše službe bezbednosti, zašto je nedavno na čelo Bezbednosno-informativne agencije postavio Bratislava Gašića koji nema nikakvog profesionalnog iskustva, šta je oficir BIA Goran Živaljević radio u Sobranju Makedonije za vreme nasilnog upada demonstranata, da li BIA prisluškuje kritičare vlasti i opozicione lidere, da li ona ima pristup privatnoj elektronskoj pošti građana, kako režimski tabloidi dolaze do informacija kojima kompromituju protivnike vlasti, kao i o tome da li će Vučić ispuniti obećanje i dati ostavku na mesto šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.

Omer Karabeg: Šta je posao Bezbednosno-informativne agencije? Da li je to klasična obaveštajna služba?

Predrag Petrović: To nije klasična obaveštajna služba. To je služba mešovitog tipa u kojoj dominiraju kontraobaveštajni i bezbednosni poslovi. Pored toga BIA ima i policijska ovlašćenja – ima pravo da prikuplja dokaze u svrhu krivičnih postupaka pred sudovima. BIA je agencija sa dosta moćnim nadležnostima.

Božo Prelević: Njene nadležnosti su moćne, a njena ovlašćenja su diskutabilna. BIA je bez adekvatne unutrašnje i parlamentarne kontrole. Ovlašćenja koja joj daje zakon su krajnje diskutabilna i anahrona. Sve je nekako nejasno i to otvora mogućnost da se BIA bavi i nečim što u zakonu ne piše.

Omer Karabeg: Da li se BIA oslobodila kadrova nekadašnje Službe državne bezbednosti iz Miloševićevog vremena, koja je imala velikog udela u ratovima na području bivše Jugoslavije?


BIA je trenutno u rukama predsednika Srbije Aleksandra Vučića: Predrag Petrović

Predrag Petrović: Sigurno se nije oslobodila svih tih kadrova. Ali, osim toga, važno je u kakvoj atmosferi rade pripadnici BIA, koji su primljeni nakon 2000. godine, čemu ih uče i kako se oni ponašaju. Karakterističan je slučaj oficira BIA Gorana Živaljevića koji je bio u Sobranju Makedonije u vreme nasilnog upada demonstranata krajem aprila ove godine. To je ne samo krajnje neprofesionalno ponašanje već i protivzakonito, jer BIA ima pravo isključivo da prikuplja obaveštajne podatke, ali ne i da izvodi operacije. Svi podaci ukazuju na to da se radilo o tajnoj obaveštajnoj operaciji sa ciljem da se utiče na ishod političke krize u susednoj državi. Na stranu to je što je ta operacija, po svemu sudeći, rađena u interesu ruskih službi, što nikako ne ide u prilog naše takozvane politike neutralnosti.

Đinđića je ubio major državne bezbednosti

Omer Karabeg: Vuk Drašković već godinama tvrdi da službe bezbednosti nikada nisu očišćene od Miloševićevih ljudi i da ti ljudi i danas vuku konce u tim službama.

Božo Prelević: Mislim da Vuk Drašković to jako dobro zna. Trebalo bi ga pitati s obzirom da se on već desetinama godina nalazi u vlasti koju kritikuje. Inače, Služba državne bezbednosti, koja je u bivšoj državi postojala i na saveznom i na republičkom nivou, bila je dosta moćna, kao što je bila i vojska. Kako se država raspadala, kako su je razni finansijski i kriminalni lobiji bušili, kako smo dobijali sve gore i gluplje političare – sa dijagnozama ili bez dijagnoza – tako je služba postajala sve gora, da bi na kraju počela da se dešavaju i politička ubistva. Nije glavni problem što su kadrovi Službe državne bezbednosti bili ideološki zadojeni ili što su bili neprofesionalni. Bilo je briljantnih obaveštajaca među starim kadrovima, kao što je bilo neprofesionalnih među novim. Kada je Rade Marković doveden na čelo Službe državne bezbednosti počeli su da jačaju klanovi, da se događaju ubistva po Srbiji, takođe i ubistva novinara. Ono što se dešavalo u toj službi pre svega je posledica metastaze te institucije. Ne zaboravite da u presudi za ubistvo Zorana Đinđića piše da ga je ubio major državne bezbednosti. I ostali koji su osuđeni u tom procesu većinom su bili pripadnici te službe.

Omer Karabeg: Kada je Aleksandar Vučić 2012. godine došao na vlast, odmah je postao šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Da li on od tada čvrsto kontroliše sve te službe?

Predrag Petrović: Nije baš odmah. Jedan od prvih koraka koje je on uradio, nakon što je Srpska napredna stranka došla na vlast, bila je izmena zakona o službi bezbednosti, što je omogućilo da ga predsednik Republike Tomislav Nikolić imenuje za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Nakon toga Vučić je krenuo da učvršćuje svoju moć i da stiče popularnost. Tada su se česće održavali sastanci Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, najavljivana su hapšenja i obračuni sa tajkunima i kriminalcima. Njegova kontrola nad službama bezbednosti sve je više jačala, a njen vrhunac bio je dolazak na čelo BIA Vučićevog dugogodišnjeg prijatelja Aleksandra Đorđevića. Kontrolu nad obaveštajnim službama Vučić ostvaruje tako što na čelo tih službi postavlja ljude koji su mu lično odani. Najnovije imenovanje Bratislava Gašića za direktora BIA samo je završni čin te politike. Gašić mu je izuzetno lojalan, on je svojevremeno nakon navodnih državnih udara, o kojima nas je redovno obaveštavao Informer, formirao štab za zaštitu premijera.

Zašto je Vučiću potreban Gašić?

Božo Prelević: Ne znam zašto je Vučiću potreban Gašić. Čujem da Đorđević nije hteo da pristane na sve ono što je od njega traženo. Reklo bi se da je čovek – što je manje obrazovan i što je manje sposoban – spremniji da izvršava zadatke bez postavljanja bilo kakvih pitanja. Pouzdano znam da trenutno za Bezbednosno-obaveštajnu agenciju postoje samo dve teme. Jedna je terorizam, a druga Saša Janković i Pokret slobodnih građana. Prisluškuju se pripadnici tog pokreta, onemogućavaju se javni nastupi uglednih ljudi koji su podržali Sašu Jankovića. Možete misliti koji je to nivo, ako proslavljeni košarkaški trener Dušan Ivković ne može da održi oproštajnu utakmicu. A u Srbiji ima jako mnogo problema kojima bi BIA mogla da se pozabavi. To su pre svega narkotici. Srbija se davi u narkoticima. BIA bi mogla da pomogne i kriminalističkoj policiji u borbi protiv krijumčarenja migranata i šverca oružja. Mi ne znamo gde to oružje završava. Da li završava u Parizu i MinhenuA znamo šta se tamo desilo. Služba ne radi svoj posao, jer je usmerena na očuvanje nečije vlasti.

Omer Karabeg: Gospodine Petroviću, vi ste na vest o postavljanju Gašića na Twiteru napisali: “Novi moto BIA – pod mač, bato“. Šta ste time hteli da poručite?

Predrag Petrović: To je bilo karikiranje onoga što govori Miroljub Petrović, kontroverzni zabavljač, poznat po radikalnim izjavama. Gašić je odan i veran Vučiću i izvršavaće sve ono što mu on bude naredio. To je bila poenta onoga što sam napisao na Twiteru.

Samo jedan pilot

Omer Karabeg: Vučić od 2014. godine najavljuje da će dati ostavku na funkciju šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Pa ipak, on to još uvek nije uradio. A nema demokratske države u kojoj premijer ili predsednik koordinira rad tajnih službi.

Predrag Petrović: On je to najavljivao, jer je to lepo zvučalo, a znalo se jako dobro da on to neće učiniti. Biro za koordinaciju službi bezbednosti ne funkcioniše već godinu-dve, jer nije moguće da jedna te ista osoba istovremeno obavlja toliko funkcija.


Vučić u svojoj stranci ima dosta jurišnika: Božo Prelević

Božo Prelević: Mislim da Vučić prvo treba da se povuče sa čela Srpske napredne stranke. On treba da bude predsednik svih građana i sve političke partije trebalo bi da budu jednake. A ne vidim da su jednake, jer je on predsednik jedne stranke. On je akumulirao veliki broj funkcija i spreman je da se reši neke od njih jedino onda kada je siguran da će imati apsolutnu kontrolu nad tim kome je poverio tu funkciju. To je njegov modus operandi. Vučić je bio veoma iskren kada je u jednom predizbornom spotu rekao da nama treba jedan pilot, jer ako ih imamo dvojicu, onda će jedan da vuče na jednu, a drugi na drugu stranu. Po Vučićevoj logici taj jedan pilot može da prepusti upravljanje avionom drugom pilotu samo ako on drži džojstik ili postavi automatskog pilota, a on izdaje naredbe.

Omer Karabeg: Vi mislite da će se on odreći funkcije šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti samo ako nađe pogodnu ličnost preko koje će moći i dalje da upravlja službama bezbednosti?

Božo Prelević: Vučić u svojoj stranci ima dosta jurišnika, koji bi se verovatno rado kandidovali za to mesto. Ono što bih mu ja krajnje prijateljski savetovao jeste da njemu treba profesionalac, koji će voditi računa o njegovoj ličnoj bezbednosti, a ne neko ko će ga štititi od građana.

Prisluškivanje

Omer Karabeg: Bezbednosno-informativna agencija, kao i svaka tajna služba, prisluškuje ljude. Za svako prisluškivanje i praćenje građana potreban je sudski nalog. S obzirom da postoje sumnje da BIA prisluškuje i kritičare režima i opozicione političare, da li to znači da ona to radi bez sudskog naloga?

Predrag Petrović: Ukoliko se te sumnje potvrde, onda ona to radi bez sudskog naloga. Ali za prisluškivanje nije potrebna BIA. Ima naznaka da postoje različiti privatni centri koji rade za račun političkih partija. Danas je oprema za prisluškivanje dostupna i relativno jeftina. Naravno da je opasnije ako to rade BIA ili policija.

Božo Prelević: Ne znam ko se sve bavi prisluškivanjem, ali još od one afere vezane za prisluškivanje Vojislava Koštunice, kada je on bio predsednik, ima indicija o postojanju privatnih centara za prisluškivanje. Pouzdano znam da ima nekoliko takvih centara. Ovde mnogi prisluškuju, prikačeni su na prislušne uređaje i naručiocima dostavljaju sve što je potrebno. Bojim se da toga ima i u strankama, i u stranim ambasadama, i u državnim organima. Nema nikakvog nadzora. Evo kako to izgleda kada skupštinski odbor za kontrolu službi bezbednosti, sastavljen od članova Srpske napredne stranke, Socijalističke partije i Srpske radikalne stranke, dođe u BIA i zapita ih koga sve prisluškuju. Oni im pokažu tri telefonska broja i kažu: “Prisluškujemo ove brojeve, evo vam sudski nalozi“. Oni im zahvale i kažu da je sve u redu.

Zar mislite da će neko od njih da kaže: “Dajte da vidimo koga stvarno slušate“? Ko bi od članova komisije smeo to da kaže? Pošto nema ozbiljne kontrole, BIA jednim delom služi privatnim interesima i interesima stranke na vlasti. Nemamo mehanizam koji to može da spreči.

Omer Karabeg: BIA, znači, ne polaže račun parlamentu?

Predrag Petrović: Parlamentarni odbor za kontrolu službi bezbednosti uopšte nije aktivan. Pre nekoliko godina bilo je pokušaja da se nešto aktivnije radi na toj kontroli, ali na kraju se sve svelo na turističke posete službama bezbednosti, koje izgledaju onako kako ih je opisao gospodin Prelević.

Omer Karabeg: Da li BIA ima uvid u privatnu elektronsku poštu građana?

Predrag Petrović: Dva su načina kako možete to da uradite. Jedan je da od Telekoma zatražite pristup elektronskoj pošti nekog građanina, ali u tom slučaju morate da imate sudski nalog. Drugi način je da se to uradi bez znanja Telekoma. A pošto nema kontrole, niko ne može da zna da li je neka služba bezbednosti ili policija imala uvid u vašu elektronsku poštu ili u takozvane zadržane podatke koje su telekomunikacioni operateri po zakonu dužni da čuvaju.

Svi smo mi posrani

Omer Karabeg: Režimski tabloidi često objavljuju kompromitujuće podatke o kritičarima vlasti i opozicionim političarima. To su vrlo često podaci iz privatnog života do kojih bi novinari tabloida teško mogli da dođu. Postoji sumnja da oni te podatke dobijaju od Bezbednosno-informativne agencije. Koliko su te sumnje opravdane?

Božo Prelević: Ne samo da su opravdane – nego je to činjenica. Ali mi smo otišli i korak dalje. Mi sada fabrikujemo laži. Činjenice nam uopšte nisu potebne. Ako treba, u tabloidima će se pojaviti slika novinara ili nekog opozicionog političara kako primaju pare ili golog novinara s nekim drugim novinarem ili novinarkom. Sećate se one idiotske montaže u Crnoj Gori – žene koja ima seks sa psom – čiji je cilj bio da kompromituje jednog od najupornijih boraca protiv Đukanovićeve vladavine. Sve je apsolutno moguće.


Ima naznaka da postoje različiti privatni centri koji rade za račun političkih partija

Pogledajte koliko se često u tabloidima objavljuju neistine o Saši Jankoviću. Mediji su stavljani u funkciju vlasti na isti način kao i BIA. Svako ima svoju ulogu koju mu vladar odredi. Možete da objavite da je Božo Prelević lopov, kriminalac, da je nekoga ubio, da je bio na tom mestu tada i tada, da je u švalerskoj varijanti sa ovim ili onim. Danas u fotošopu možete da napravite šta god hoćete. Urnišu se porodice, masakrira se moral. Etika više ne postoji. Tabloidi su na nju davno zaboravili. Urednici tih medija otvoreno kažu: “Radim za onoga ko mi više plati. Zar mislite da je u Engleskoj drugačije? Sve je to normalno“.

Na sve to Savet Evrope će vam reći da svako ima pravo da izdaje novine, pa čak ako je i pacijent psihijatrijske klinike. Preporuke Saveta Evrope jedva su dočekali tabloidi u regionu, i svaku od zemalja Zapadnog Balkana – što reče jedan novinar – zagadili kao da je neko kesu govana bacio u ventilator. Svi smo mi posrani, smrdljivi, a posebno oni kojima se ne sviđa aktuelna vlast. Tako je i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, i na Kosovu, i u Bosni i Hercegovini. Hrvatska nije ništa bolja, Slovenija jeste.

Rekao bih još nešto. Postoji snažna veza između Bezbednosno-informativne agencije i tužioca za organizovani kriminal – i to je mnogo opasnije od uloge koju imaju tabloidi. Oni služe kao artiljerijska priprema da bi neko bio uhapšen. Onda će tužilac zatražiti, a nažalost i sud će to prihvatiti, da nekome bude određen pritvor zato što je, navodno, javnost uznemirena. Ne samo da se urnišu porodice i 50 godina nečijeg časnog života, već se ljudi i hapse da bi se što više ocrnili. A kada taj čovek izađe iz zatvora, jer je nevin – to se ne objavi.

Omer Karabeg: Gospodine Petroviću, ima li indicija da BIA dostavlja tabloidima kompromitujuće podatke o protivnicima vlasti?

Predrag Petrović: Na osnovu onoga što smo mogli da pročitamo u medijima ne radi se samo o Bezbednosno-informativnoj agenciji, nego i o policiji. Suština je ista – blaćenje i uništavanje političkih protivnika. Kada jednom nekoga popljujete, više nema popravke, taj će jako teško očistiti svoje lice.

Omer Karabeg: U zaključku, čija je BIA?

Božo Prelević: U svakom sistemu koji se ne temelji na podeli vlasti i kontroli institucija, jedan od najoštrijih mačeva, a to je obaveštajna služba, je u rukama cara.

Predrag Petrović: BIA je trenutno u rukama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ima apsolutnu kontrolu nad celim bezbednosno-obaveštajnim sistemom, ali i policijom.

Izvor: Slobodnaevropa.org

Advertisements

Akcije

Information

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s




%d bloggers like this: