Beč: Zakon o kažnjavanju poricanja genocida – sramna podvala

17 11 2016

a6da72-05a1-4494-aa9d-97704f0b427c_cx0_cy10_cw0_w987_r1_s_r1

Autorka: Janja Beč

”Samo ljudi imaju zakone… ljudi ih moraju stvarati.. ljudi ih moraju izgradjivati” Raphael Lemkin, tvorac reči genocid i Genocid konvencije – Konvencije o sprečavanju ikažnjavanju zločina genocida, usvojene jednoglasno Rezolucijom 260 SB UN9.12.1948 na zasedanju Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija, u Parizu, u Pallais de Challiot / Palata Šajo

Kažnjivost negiranja genocida stigla je u Parlament Republike Srbije, 15. novembra 2016. godine. U istom prostoru se dešava igrokaz o Izmeni i dopuni Krivičnog zakona, član 40 o negiranju genocida, gde je jula 1995. sadašnji premijer Srbije tražio da se za jednog Srbina, ne gradjanina ili gradjanku Srbije, pobije sto Muslimana, što se posle i dogodilo. U jednom drugom prostoru 25. jula 1995. Richard Goldstone, prvi glavni tužilac Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i sudija Ustavnog suda Južne Afrike, izabran na predlog Nelsona Mandele, podiže optužnicu za genocid na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine, u vremenu od aprila 1992. do jula 1995, počinjenog protiv bošnjačkog naroda. Isti juli, ista godina, različiti kosmosi.

Šta je onda problem? Došli smo do toga da se poricanje genocida u Srbiji kažnjava zatvorom. To je dobra vest koja govori o sazrevanju jednog naroda i društva koje ima snage da prekine teret ćutanja, da izadje iz poricanja koje je uvek strategija države, kao što je i genocid kao proces a ne dogadjaj, zločin države, da prodje kroz trauma kroz koje se ovde nije prolazilo vekovima, da prodje put od kolektivne do individualne krivice. Ali nije tako. Ovo je jedan postgenocidni zakon o kažnjavanju poricanja genocida. Zašto? Zato što je to jedna sramna podvala, sramna i infantilna. Kažnjavanje zatvorom od pet meseci do pet godina se odnosi samo na “pravomoćne presude donesene u Srbijii u ICC – Medjunarodnom krivičnom sudu od 2002.” A šta ćemo sa Holokaustom, sa Kamboždom, sa Ruandom, sa Gvatemalom, sa jermenskim genocidom, sa Argentinom, šta ćemo sa Bosnom i Hercegovinom od aprila 1992. do jula 1995?

d0dd47a4-edc4-4560-b15f-982eebf2306d_w610_r1_s

Izbeglice iz Srebrenice, jula 1995. godine

Zašto je ovo postgenocidni zakon o kažnjavanju poricanja genocida? Zato što ima sve karakteristike postgenocidnog uma kao osnove postgenocidnih društava. Postgenocidna društva su ona društva koja su najdublje deformisana vladavininom terora. Vladavina terora je kada oni jednog taknu, a hiljade se parališe strahom. Ne moraju ništa više da rade, samo jednog taknu. To je vladavina terora. Ta najdublja deformacija se pojavno, i u parlamentu i na pijaci, svaka čast pijaci naravno, vidi jasno kao gubitak identiteta, razaranje ličnosti, kolaboracija, infantilizacija i adaptacija. Previše je tu razorenih identiteta siromaštvom i gubljenjem samopoštovanja, previše je tu dezorijentacije i poremećene percepcije stvarnosti, previše je tu preuzimanja identiteta tlačitelja u kolaboraciji, previše je tu infantilnosti koja veruje da ako zatvorimo oči onda nema Sunca odnosno, ala smo opet prevarili Evropu. Šibicarski.

Hajde da se nadamo da adaptacije ima manje, adaptacije na vladavinu terora. Adaptacija koja se dešava kao kolaboracija manjine sa režimom terora ili druga krajnost, kada većina mrtva hoda zato što su izgubili volju za životom, izgubili su nadu da će biti bolje. A cilj adaptacije je da se uništi svaki otpor, da se i dalje vlada strahovima i mržnjom.

“Mašta zakonodavca mora biti bogatija od mašte kriminalca”, rekao je Lemkin dok je radio na Genocid Konvenciji. To važi i danas. I ovde.

f09605ad-f79f-4c49-a443-f223fe8d1ba0_w610_r1_s

Pripreme za ukop tela ubijenih u genocidu u Srebrenici

I još u Genocid konvenciji piše, član III “Biće kažnjena sledeća dela: (a) genocid (b) sporazum o izvršenju genocida; (c) neposredno i javno podsticanje na izvršenje genocida; (d) pokušaj genocida; (e) saučesništvo u genocidu.

I piše još , član IV, “Lica koja su izvršila genocid ili bilo koje drugo delo pobrojano u članu III bice kažnjena, bilo da su državni rukovodioci, službenici ili pojedinci”.

Znači, ne narod, ne, nego pojedinci. Mašta zakonodavaca u Srbiji danas mora biti bogatija od mašte kriminalaca od kojih neki sede u Parlamentu koji donosi zakone, ili su rukovodioci, ili su službenici ili su samo pojedinci.

Znati o genocidu je strašno.

Još je strašnije ne znati. A za donosioce odluka u Parlamentu Srbije ABCD genocida se mora naučiti.

A – genocid je zločin države i njenih insitucija; B – genocid je proces; C – poricanje genocida je strategija države i njenih institucija; D – postgenocidna društva su ona društva koja su duboko deformisana vladavinom terora i u kojima je važno utvrditi ko je imao koristi od genocida, pre svega pratiti tokove novca. To može da pomogne mašti zakonodavaca da bude bogatija od mašte kriminalaca.

Slobodnaevropa.org


Akcije

Information

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s




%d bloggers like this: