„BiH veoma blizu crvene linije“

25 09 2016

Politika rastakanja, proizvodnje animoziteta i mržnje, koja traje već 20 godina, ostvarila je rezultate koji su već blizu crvenoj liniji preko koje se više ne može, ocenjuje novinar, pisac i diplomata Zlatko Dizdarević.

v19099832_303

DW: Gospodine Dizdareviću, navikli smo da se uoči izbora u Bosni i Hercegovini političari okrenu podizanju međunacionalnih tenzija. Da li se ovo čega smo svedoci proteklih sedmica, od pitanja referenduma u Republici Srpskoj, pa do spominjanja rata, uklapa u tu raniju mustru, ili je ovoga puta u igri mnogo više od obične izborne kampanje?

Zlatko Dizdarević: Nema sumnje da jeste u pitanju predizborna kampanja, ali mislim da je cela priča izašla iz okvira standardnih podizanja tenzija i provociranja javnosti kako bi se dobili bolji izborni rezultati. Ovaj put je mnogo gore jer ta politika rastakanja BiH i proizvodnje animoziteta, sve do mržnje, traje već dvadeset godina i ostvarila je rezultate koji su već vrlo blizu jednoj crvenoj liniji preko koje se više ne može. Čak ako je neko i imao nameru da to ostane u okvirima predizborne kampanje, mislim da je bio krajnje kratkovid jer je stvar došla do tačke koja je mnogo ozbiljnija.

Neki političari, prvenstveno Bošnjaci, prizivaju OHR i međunarodnu zajednicu kao svojevrsnog čuvara Dejtonskog sporazuma da reaguje. S obzirom na krizu u EU, da li su takva očekivanja realna?

Nisu realna iz barem dva razloga. Prvi je da ova država nikada neće izaći na „zelenu granu” ukoliko ona ne nađe sopstvene snage i sopstveni interes da se emancipuje kao država. Druga stvar je što se, sa nivoa „malih političkih optika” koje caruju ovde, ne razume da mi nismo faktor, ni za međunarodnu zajednicu, ni za EU u onoj meri u kojoj se to ovde misli. Svetski fokus sada je prebačen na Bliski istok i Balkan je, u poređenju s tim, čisti „diznilend”.

Spominjete Bliski istok gde bitnu ulogu igra i Rusija. Ona je aktivna i na Balkanu. Milorad Dodik je u Moskvi tražio podršku za referendum u RS. Kako Vi gledate na ulogu Rusije, ali i Srbije?

Treba shvatiti da se Rusija vratila na veliku svetsku političku scenu. Mislim da Rusija nije zainteresovana za dodatnu destabilizaciju Balkana. Naravno da oni doživljavaju Srbiju i RS kao deo svoje interesne zone ovde, ali ne mislim da Rusija dalje potkopava stabilnost Balkana ili BiH. Na kraju krajeva, zašto to ne reći, Rusija ima pravo da zastupa ovde svoje interese, baš kao što to čine i svi ostali. Što se Srbije tiče, mislim da rukovodstvo Srbije ima svoje opredjeljenje prema EU i ne verujem da će ono iz emocionalnih ili lažno-istorijskih razloga da žrtvuje svoje aktuelne interese zbog RS, odnosno zbog loše politike koju vodi RS.

Pretpostavlja se da će većina onih koji izađu na referendum podržati 9. januar kao Dan RS. Kako se to može odraziti na stanje u BiH?

Mislim da je referendum loš potez i da destabilizuje BiH, pogotovo u momentu kada BiH zauzima startnu poziciju ka EU. Da pojednostavimo, ne očekujem da će referendum dovesti do onoga što se spominjalo po principu: rat, krv, sukobi… Ipak, sasvim je izvesno da imamo situaciju koja će biti rezultat apsurdnog i nediplomatskog načina razmišljanja. Uoči referenduma, situacija je dovedena do onoga što se u ozbiljnoj politici uvek izbjegava, a to je situacija „ili-ili”. Pobediće ovaj, izgubiće onaj. Situacija između Dodika s jedne i Izetbegovića i međunarodne zajednice s druge, dovedena je do te tačke. Formalno gledano, imamo napad na ustavni poredak BiH. Međutim, mi imamo napade na ustavni poredak već više od 20 godina. Mi imamo 90 nerealizovanih odluka suda zbog kojih se niko nije počešao iza uha. Imamo šizofrenu situaciju u kojoj su pravni sistem i ustavni poredak davno napušteni i njima se manipuliše, a iz te priče uzima svako ono što mu treba. Ceo taj košmar sada je došao do crvene linije o kojoj sam govorio na početku.

z35884696_404
Zlatko Dizdarević: „Crvena linija“ znači da će BiH postati ozbiljan faktor destabilizacije regiona

Imamo konkretnu situaciju u kojoj će referendum biti održan, učiniće se sve da on kobajagi nema nikakvog značaja, ali će on proizvesti situaciju u kojoj će se Dodik ojačati i on će se smatrati pobednikom, a oni kojima je stalo do BiH i do EU još jednom će izvući zaključak o nespremnosti i nesposobnosti EU da se upusti u suštinu problema na način na koji je to trebalo da učini od samog početka. Evropska unija je zakasnila 20 godina sa BiH, vratila se u igru zbog svojih unutrašnjih interesa, zbog straha od islamizacije, zbog straha od Rusije, ali ne shvata da se vratila na teren u kojem BiH nije više čak ni ono što je bila 1996.

Šta je to što je bitno drugačije?

Supstanca Bosne i Hercegovine oduvek je bila društvo, a ne država. Na tom terenu je BiH poražena i to organizovano, temeljno i sistematski. U BiH je rastureno društvo. Država može da se reorganizuje, ali kod društva to ne ide tako brzo i lako. Bosna i Hercegovina praktično nema svoj unutrašnji državni suverenitet – ona ima spoljni suverenitet koji je oličen u njenom međunarodnom priznanju, ali unutrašnji suverenitet potpuno je rastočen na tri dela i to na platformi koja se zove „jedan protiv dva” – uvek je „jedan protiv dva”, u zavisnosti od trenutnog internog interesa. Ako imate tri unutrašnja suvereniteta čija jedina filozofija glasi „kako poraziti onaj drugi”, tu se ne može naći platforma za zajednički interes i evropski put. To je ono što je najdramatičnije u sadašnjoj situaciji koja se samo iskazuje pričom o referendumu.

Govorite o društvu. Mnogi obični ljudi zabrinuti su da bi moglo da dođe do eskalacije prilika.

Ja nisam zabrinut u smislu u kojem neki danas govore – u smislu da će izbiti rat. Tačno je i da ljudi misle da će se sve vratiti u staru kolotečinu nakon izbora. Isto tako je tačno da je Bosne i Hercegovine sve manje i manje, bez obzira na to koliko se EU, prema mom mišljenju, skandalozno trudila da pohvali nešto što ovde ne postoji. Pazite, ocena po kojoj su rezultati reformske agende u BiH „impresivni” je na nivou Montija Pajtona. Razumem da se takvom logikom pokušava da se spusti lopta i „omekša” situacija. Međutim, sve dok se ne shvati da nema evropske budućnosti ukoliko se ne postigne unutrašnja državna konstitucija na osnovu zajedničkih interesa, a ne na osnovu sukobljavanja, od toga nema ništa. Jedan od uslova za aplikaciju bio je mehanizam koordinacije. Taj mehanizam je sada takav da ne postoji mogućnost da postojeće državne ustavne strukture predstavljaju BiH, nego se priznaje da BiH čini rastureni sistem više institucija i više politika. Taj mehanizam ima 13 faktora u sebi koji treba da se dogovore o zajedničkim interesima u pregovorima sa EU. Pa ovde dva, tri faktora ne mogu da se dogovore o tome, a kamoli 13! To je plod razmišljanja EU – da se ovde radi o logičnoj državi, a BiH to nije. Sve dotle dok neko ne pokuša da ovde uspostavi minimum zajedničkog državnog suvereniteta, na temeljima zajedničkih interesa, sve dotle od ovoga nema ništa.

Ima li onih koji razmišljaju drugačije, koji deluju s pozicija zajedničkih interesa?

Naravno da ovde ima ljudi koji razmišljaju drugačije, čak i u postojećim strukturama. Recimo, mnogi ovde doživljavaju ministra Mirka Šarovića kao jednog od retkih koji razmišlja sa stanovišta interesa BiH, zato što se čovek bori za to da kompletna BiH može da izvozi svoje proizvode. Dakle, nije tačno da ne može. Međutim, vi imate frankenštajnsku organizaciju društva u kojoj je smisao unutar tri odvojena identiteta kako da jedni nadigraju druge. I na toj osnovi stvorila se politika animoziteta, do mržnje prema onome drugome, zato što se samo tako dobijaju glasovi. Stoga je logično da će stvari i dalje ići samo u pravcu podele. Ta podela je vidljiva i u samom Predsedništvu BiH gde se članovi ne mešaju jedan drugom u poslove, recimo, imenovanja ambasadora. Imate apsurdnu situaciju da Ustavni sud proglasi nelegalnim referendum, a da Mladen Ivanić, kao član Predsedništva BiH najavi da će izaći na glasanje. Pri tom on nije ništa drugačiji od druge dvojice članova u nekoj drugoj situaciji.

Više puta spominjete da se došlo do „crvene linije”. Šta prema Vašem mišljenju predstavlja ta „crvena linija”?

Predstavlja raspad BiH. Ne mislim da on mora biti krvav, ali će se doći do apsurdne blokade u kojoj ni mi sami sebi nećemo biti država, niti ćemo biti faktor stabilnosti u regionu. Šta više, bićemo vrlo infektivni u regionu, jer BiH ne može da dođe ni u kakvu vanrednu situaciju bez učešća Hrvatske i Srbije, pa i Turske s treće strane. Turska sada odjednom postaje fantazija za deo BiH i bošnjački identitet se traži u Turskoj. Kakve veze ona ima sa identitetom BiH? Stoga „crvena linija” znači da će BiH postati ozbiljan faktor destabilizacije regiona.

Zlatko Dizdarević je novinar, autor i diplomata. Bio je urednik lista „Oslobođenje”, magazina „Svijet” i „Nedjelja”, ambasador Bosne i Hercegovine u Hrvatskoj i u nizu arapskih zemalja.

DW.com


Akcije

Information

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s




%d bloggers like this: