Oružje za Libiju je posao decenije

28 04 2014

Kragujevac — Zaposleni u fabrici Zastava Oružje odavno nisu imali toliko posla, niti više izvoznih ugovora, vrednih nekoliko desetina miliona dolara.

Foto: Beta, AP

Foto: Beta, AP

Prema zvaničnim informacijama, ovogodišnji poslovni aranžmani kragujevačke fabrike sa inostranim partnerima širom sveta vredni su nešto više od 40 miliona dolara, dok nezvanični izvori tvrde da bi izvoz Zastave Oružja u 2014. mogao da premaši 50 miliona dolara.

To bi bio najbolji izvozni rezultat Zastavinih oružara u minulih četvrt veka i jedan od najboljih u istoriji najstarije fabrike oružja na Balkanu (lane je obeležila 160 godina postojanja).

Zastava Oružje će u Angolu isporučiti nekoliko desetina hiljada automatskih vojnih pušaka M70. Osim toga, u naredne dve do tri godine kupcima u Egiptu biće ponuđeno nekolikom desetina hiljada pištolja CZ 999. Prema saznanjima Danasa, kragujevački oružari pregovaraju i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o izvozu pešadijskog naoružanja u tu zemlju. Reč je višegodišnjem izvoznom aranžmanu velike vrednosti. Podsetimo da su Ujedinjeni Arapski Emirati u Srbiji najpre počeli da sarađuju sa Zastavom, od koje su pre dve godine kupili veću količinu pešadijskog naoružanja. Ima indicija da su Emirati zainteresovani i za kupovinu tehnologije za proizvodnju pešadijskog naoružanja.

Jedan od poslova koji privlači posebnu pažnju svakako je izvoz pešadijskog naoružanja u Libiju. Ovaj „posao decenije“, kako ga mnogi nazivaju, trebalo bi da donese devizni priliv od oko 100 miliona dolara.

Ugovoru srpske i libijske strane o izvozu Zastavinog oružja u tu zemlju prethodile su posete zvaničnika Libije kragujevačkoj fabrici, gde im je omogućeno da provere tehničko-taktičke osobine i streljačke karakteristike, odnosno kvalitet Zastavinog pešadijskog naoružanja. U Libiju je, saznaje Danas, do sada izvezeno nekoliko kontingenata puškomitraljeza i drugog oružja, vrednog više miliona dolara.

Osim Libije, Zastavini mitraljezi, puške, potcevni bacači granata i ostalo pešadijsko naoružanje izvozi se na Bliski istok, pre svega u Irak, zatim u Avganistan, zemlje Afrike i još neka tržišta. Zastava se ove godine, sa svojim pešadijskim naoružanjem, vratila u Angolu, koja je nekada bila jedan od većih kupaca ne samo Zastavinog oružja već i drugih proizvoda bivše jugoslovenske vojne industrije.

Kragujevački oružari planiraju da u 2014. krenu i u pohod na tržište Egipta, kojem će, prema ugovoru sa tamošnjim partnerom, ponuditi veću količinu pištolja. Do sredine godine očekuje se završetak trogodišnjeg transfera tehnologije za proizvodnju vojnog naoružanja u Azerbejdžan, čija je ukupna vrednost oko 30 miliona dolara.

Proizvodima iz lovačko-sportskog programa kragujevačka fabrika će biti prisutna u SAD, koje slovi za najveće i najznačajnije tržište oružja na svetu. Zastava je, posredstvom američkog poslovnog partnera, za 2014. ugovorila izvoz poluautomatskih i drugih lovačkih karabina, kao i malokalibarskih pušaka u vrednosti od 18 miliona dolara.

Zastavino lovačko i sportsko oružje se prodaje u još nekoliko desetina zemalja počev od Južne Amerike do Novog Zelanda i Australije. Ovako dobri izvozni rezultati Zastavine fabrike oružja još su impresivniji ako se zna da je proizvodnja bazirana na zastareloj opremi, između ostalog, i zato što država već godinama unazad ne ulaže ništa, niti išta ozbiljnije kupuje od preduzeća odbrambene industrije Srbije, čiji je većinski vlasnik.

Uprkos tome, Zastava se uspešno nosi sa renomiranim konkurentskim kompanijama na svetskim tržištima, iako se broj zaposlenih, pre svega kvalitetnih proizvodnih radnika, u njenim pogonima smanjuje iz godine u godinu. Zastava Oružje je, primera radi, krajem 80-ih, kad je izvoz domaće vojne industrije premašivao dve milijarde dolara godišnje, imala 8.500 zaposlenih, dok ih je danas tek nešto više od 2.000. Očigledno je, dakle, da je deficit radne snage izražen u svim proizvodno-radnim celinama.

S druge strane zabrinjava, gotovo apsurdan, podatak da je ova fabrika, sa neizmirenim obavezama od 6,7 milijardi dinara, najveći poreski dužnik među domaćim državnim kompanijama. I to uprkos sve uspešnijem plasmanu, tako reći kompletne proizvodnje, u više od 40 zemalja širom sveta i sve većim deviznim prihodima.

U Zastavi Oružju kažu da više od 50 odsto poreskog duga te fabrike čine kamate. Ističu takođe da im Poreska uprava, iz godine u godinu, „karika“ kamate, uvećavajući tako poreski dug te fabrike, koji datira iz ranijeg perioda, preciznije od septembra 2003, kao posledica afere „Orao“, u kojoj je deo oružja izvezenog u Nigeriju završio u Liberiji, koja je bila pod sankcijama UN.

U menadžmentu Zastave Oružja tvrde da će problem sa poreskim dugom biti rešen do kraja godine, konverzijom tog duga u ulog države u kapitalu preduzeća, nakon čega će kragujevačka fabrika biti gotovo u potpunosti u državnom vlasništvu. Oružari, međutim, pitaju šta je sa dugom države Zastavi za ranije izvezeno oružje od 50 miliona dolara koji je, u međuvremenu, sa kamatama, narastao na 100 miliona dolara.


Akcije

Information

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s




%d bloggers like this: